Hepatorenalni sindrom

Hepatorenalni sindrom (HRS) predstavlja funkcionalno zatajenje bubrega kod bolesnika s uznapredovalom jetrenom bolešću u odsutnosti morfoloških oštećenja bubrega. Klinički je moguće razlikovati dva tipa HRS-a: tip 1 i tip 2. HRS će se najčešće razviti u bolesnika s uznapredovalom kroničnom jetrenom bolešću i precipitirajućim faktorima (spontani bakterijski peritonitis, krvarenje iz gastrointestinalnog trakta, preagresivna diuretska terapija, pretjerana terapijska paracenteza, uzimanje nesteroidnih protuupalnih lijekova i aminoglikozida). Iako se istražuje više terapijskih shema (kombinacije sistemskih vazokonstriktora i albumina), nažalost niti jedna ne obećava mnogo. Osnovu zbrinjavanja HRS-a i dalje čini kvalitetna prevencija i energično liječenje komplikacija te transplantacija jetre kao jedina efikasna terapija.